Radovi na strništu posle žetve

Kada je reč o uzimanju uzoraka zemljišta za agrohemijske analize treba imati u vidu da se prilikom uzorkovanja treba držati nekih osnovnih principa, i to: površina sa koje se uzima uzorak (2 ha), dubina (0-30cm, 30-60 cm) ili pliće za povrtarske kulture, livade, vreme, način uzimanja uzoraka i drugo.

Kada je u pitanju zaoravanje strništa treba imati u vidu da ono predstavlja pripremu za dalje obrađivanje zemljišta, ali da se sprovođenjem samo ove mere ne obezbeđuje stanje zemljišta koje najbolje odgovara

gajenju biljaka. Ovo oranje obavlja se neposredno posle žetve strnih žita, a ima za cilj:

• prikupljanje većih količina vlage;


•  čuvanje vlage u zemljištu;


• pravilnu pripremu zemljišta za naredni usev;


• unošenje preostalih biljnih delova posle žetve;


• rastresanje i provetravanje zemljišta;


• aktiviranje rada mikroorganizama;


• bolje pripremanje biljnih hraniva, naročito nitrata;


• uništavanje korova;


• uništavanje štetočina.

Kako bi se intenzivirala poljoprivredna proizvodnja preporuka je da se posle žetve obavi postrna setva. U postrnoj setvi mogu se gajiti razne poljoprivredne kulture i to za različite namene:

• postrne kulture za zrno;


• postrne kulture za zelenu masu;


• povrće kao postrne kulture;


• postrne kulture za zelenišno đubrivo.

Proizvodnja određenih količina zelene mase postrno može se ostvariti gotovo svake godine. Uz navodnjavanje

postižu se vrlo značajni prinosi zelene mase koja može poslužiti za ishranu stoke u zelenom stanju, pripremljena kao silaža, seno, dehidrirana stočna hrana, brašno.

Ova hrana je vrlo dobre hranljive vrednosti i kvaliteta, cena po jedinici mase je niža. Za zelenu masu postrno se mogu gajiti kukuruz, suncokret, soja, sirak, uljana repica, stočni kelj, perko i druge.

Suncokret, heljda, proso, sirak i soja su kulture koje su prikladne za postrnu proizvodnju zrna na manjim površinama poljoprivrednih proizvođača. Ove kulture se mogu uspešno gajiti i bez navodnjavanja ako se pažljivo odaberu odgovarajuće površine, potrebna agrotehnika, sorte i hibridi, te izvrši setva pravovremeno.

Ove kulture služe za intenziviranje ratarske proizvodnje uz korišćenje istih sredstava za proizvodnju i

poljoprivrednih površina. Povrće koje se gaji u postrnoj setvi mora imati kratku vegetaciju. To  su najčešće krastavac (kornišon),kupus, kelj, paprika, boranija, grašak, cvekla i dr. Treba imati u vidu da bez navodnjavanja nema postrne proizvodnje povrća, jer sve vrste zahtevaju znatne i stalne količine vode u toku svoje vegetacije.

Gajenjem postrnih kultura za zelenišno đubrenje postižu se brojni pozitivni efekti:

• poboljšava se biloška aktivnost tla;


• zemljište se obogaćuje organskom materijom;


• veći prinosi narednog useva;


• utiče se na smanjenje bolesti, štetočina i korova;


• zaštita zemljišta od erozije.

Pri izboru kulture za zelenišno đubrivo treba voditi računa da se za sledeći usev zemljište može na vreme

pripremiti i usev posejati u optimalnom roku. U ove svrhe najčešće se primenjuju: grahorice, lupine, uljane

repice, trave i dr. Kao što je napred rečeno vreme posle žetve je idealno da se obavi kalcifikacija ako je to u planu.

Treba uneti preporučene količine krečnog materijala zajedno sa određenom količinom dobro zgorelog stajskog

đubriva. Vreme posle žetve je pogodno, jer unošenjem kreča zemljište podleže velikim promenama i potrebno je izvesno vreme da se život u zemljištu prlagodi novim uslovima.

Kalcifikacijom se odstranjuje kiselost i menja mikroflora zemljišta. Umesto gljiva više se razvijaju korisne bakterije, a da se bakterije razviju u dovoljnom broju potrebno je duže vreme. Đubrenjem stajnjakom,

odnosno unošenjem organske materije, bakterije se ubrzano razmnožavaju. Ove promene u zemljištu imaju

veliki uticaj na useve, pa se zato krečni maretijal i ne rastura dok se usev ne skloni. Sitan krečni materijal treba

što ravnomernije rasturiti po površini, jer od toga zavisi njegovo korisno dejstvo. Uticaj krečnog materijala unetog u zemljište obično traje 5 do 10 godina. Najintenzivnije dejstvo je u drugoj i trećoj godini kalcifikacije.

Autor: dipl. ing. Snežana Stojković-Jevtić, PSSS Valjevo