Gajenje tikve u našim uslovima
Rod tikava je rod koji ima možda i najviše varijeteta, koji se razlikuju po boji, obliku ploda, veličini, formi biljke, robusnosti i veličini vreže kao i načinu upotrebe. Spada u grupu povrtarskih kultura, koje imaju široku primenu u ljudskoj, stočnoj ishrani kao i u lekovitoj i farmaceutskoj industriji. Pečenka-Cucurbita maxima, uljana tikva, tikva golica, tikva vrg, muskatna tikva, tikvica, tikva hibridna-Cicurbita […]
Rod tikava je rod koji ima možda i najviše varijeteta, koji se razlikuju po boji, obliku ploda, veličini, formi biljke, robusnosti i veličini vreže kao i načinu upotrebe.
Spada u grupu povrtarskih kultura, koje imaju široku primenu u ljudskoj, stočnoj ishrani kao i u lekovitoj i farmaceutskoj industriji.
Pečenka-Cucurbita maxima, uljana tikva, tikva golica, tikva vrg, muskatna tikva, tikvica, tikva hibridna-Cicurbita mixta, sve su to različiti varijeteti roda Cucurbita.
Tikva bundeva ili pečenka najrasprostranjenija je i najtraženija u našim uslovima, uglavnom se upotrebljava za pečenje, kuvanje, kao baza za sokove i za druge poslastice. Ova tikva sazreva za 100- 120 dana, kada plod zavisno od sorte dobija karakterističnu boju zrelosti.
Meso ove tikve je narandžaste boje. Stočna tikva, vrlo je rasprostranjena kod nas i poznata kao tikva namenjena za proizvodnju stočne hrane sa vrlo visokim udelom ulja u semenki. Seme ove tikve sadrži dosta ulja, koje je vrlo kvalitetno. Pored ulja seme uljane tikve sadrži belančevine i vitamine posebno vitamin E kao i žuti pigment karotin. Ulje iz semena se dobija presovanjem, bez upotrebe hemikalija. Zbog niske tačke ključanja tikvino ulje nije pogodno za prženje već se koristi kao salatno ulje a zbog lekovitih svojstava koristi i u farmaciji, posebno za ublažavanje tegoba kod oboljenja prostate.
Grupa ovih biljaka solidne su otpornosti na sušu i visoke temperature, ali u intenzivnoj proizvodnji veoma je bitno navodnjavanje. Naročito pri proizvodnji semena uljane tikve voda u momentu oplodnje, intenzivnog
porasta i nalivanja zrna ima veliku ulogu. Tikva pečenka ima povećane zahteve prema vodi i đubrenju.
Plodored
Kao kod većine ratarskih, a posebno povrtarskih kultura, kod ovih vrsta neophodno je poštovanje plodoreda, posebno u semenskoj proizvodnji. Potrebno je da se ne vraćaju na isto mesto bar 3-5 godina. Takođe nije
poželjno da im predusevi budu druge vrste iz porodice Cucurbitaceae, poput krastavca, lubenice, dinje. Najpogodnije od povrća su krtolasto-lukovičasto povrće, mahunarke, a od ratarskih ţitarice.
Osnovna obrada zemljišta
Kao i za većinu prolećnih kultura, važno je jesenje-zimsko oranje na 30-35cm, kako bi zemljište što bolje izmrzlo i stvorila se povoljna struktura i omogućila kvalitetnija predsetvena priprema zemljišta za setvu. U toku zimskog perioda dobro je tanjiranjem zatvoriti brazde i tako sačuvati korisnu vlagu za nicanje. U proleće što lakšim oruđima omogućiti kvalitetnu predsetvenu pripremu zemljišta i sa što manje gaženja sprečiti kvarenje strukture zemljišta i preterano odavanje vlage.
Đubrenje
Sve vrste tikve odlično reaguju na primenu stajnjaka. Preporučljivo je zaoravanje 30-40t/ha stajnjaka. Česta je ptraksa setve tikava u jamice koje se predhodno dobro napune stajnjakom. Poput ostalih povrtarskih kultura i
tikva je veliki potrošač kalijuma. Potrebno je obezbediti 80-120kg/ha azota, 100-120kg/ha fosfora i 120-150kg/ ha kalijuma. Preporučuje se da se fosfor i kalijum, zavisno od stanja ovih hraniva u zemljištu, zaoru u jesen u potrebnim količinama i 1/3 azota. Česte suše i otežana mogućnost iskorišćavanja azota upućuju na potrebu da se najveći deo azota unese pod predsetvenu pripremu zemljišta.
Setva
Usevi tikava najčešće se zasnivaju direknom setvom, a može se proizvodnja zasnivati i biljkama proizvedenim iz rasada. Vreme setve svih vrsta tikava je kad prođe opasnost od pojave poznih prolećnih mrazeva, kad zemljišta na dubini setve, dostigne 10-120C.
U našim uslovima tikva se seje od polovine aprila meseca, a na višim terenima od početka maja. Dubina setve je 3-5cm, a na lakšim tipovima zemljišta i suvljim uslovima 5-7cm. Potrebna količina semena za setvu zavisi od vrste i krupnoće semena i kreće se od 3-5kg/ha, a zavisno od bujnosti vreţe i tipa vreže na rastojanje od 75x75cm, 90x90cm ili 2,5x3,5m, najčešće pneumatskim sejalicama za suncokret ili kukuruz. Najčešće se tikva golica seje na rastojanju 1,5m između reda a 60-70cm u redu, a tikva pečenka na 2,5m međurednog rastojanja do 1,5-2m u redu.
Česta je praksa u našim uslovima da se tikva seje u združenom usevu sa kukuruzom, suncokretom ili pasuljem. Najčešće se poseju 4 reda suncokreta ili kukuruza, naizmenično sa dva reda tikve.
Mere nege
Okopavanje i međuredna kultivacija vrlo su bitne mere nege, posebno u početnim fenofazama razvoja, kako se nebi stvorila pokorica i otežao rast biljaka. Tako se mehanički sprovodi i borba protiv korova. Može se i
herbicidima voditi borba protiv uskolisnih korova. Vrlo je važna mera prihrane azotom i nekim folijarnim đubrivima u toku intenzivnog porasta kao i zaštita od plamenjače i sive truleži plodova. Česte su pojave i antraknoze na plodovima tikve. U periodu intenzivnog formiranja vreže pinciranjem vreže omogućuje se sekundarno grananje i formiranje većeg broja plodova, kod tikve golice. Veoma je vaţno i navodnjavanje kao bitna mera nege, kod svih formi tikava, posebno kod tikve pečenke.
Autor: Dr Saša Stanković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, PSSS Niš
Foto: www.freeimages.com
Spada u grupu povrtarskih kultura, koje imaju široku primenu u ljudskoj, stočnoj ishrani kao i u lekovitoj i farmaceutskoj industriji.
Pečenka-Cucurbita maxima, uljana tikva, tikva golica, tikva vrg, muskatna tikva, tikvica, tikva hibridna-Cicurbita mixta, sve su to različiti varijeteti roda Cucurbita.
Tikva bundeva ili pečenka najrasprostranjenija je i najtraženija u našim uslovima, uglavnom se upotrebljava za pečenje, kuvanje, kao baza za sokove i za druge poslastice. Ova tikva sazreva za 100- 120 dana, kada plod zavisno od sorte dobija karakterističnu boju zrelosti.
Meso ove tikve je narandžaste boje. Stočna tikva, vrlo je rasprostranjena kod nas i poznata kao tikva namenjena za proizvodnju stočne hrane sa vrlo visokim udelom ulja u semenki. Seme ove tikve sadrži dosta ulja, koje je vrlo kvalitetno. Pored ulja seme uljane tikve sadrži belančevine i vitamine posebno vitamin E kao i žuti pigment karotin. Ulje iz semena se dobija presovanjem, bez upotrebe hemikalija. Zbog niske tačke ključanja tikvino ulje nije pogodno za prženje već se koristi kao salatno ulje a zbog lekovitih svojstava koristi i u farmaciji, posebno za ublažavanje tegoba kod oboljenja prostate.
Grupa ovih biljaka solidne su otpornosti na sušu i visoke temperature, ali u intenzivnoj proizvodnji veoma je bitno navodnjavanje. Naročito pri proizvodnji semena uljane tikve voda u momentu oplodnje, intenzivnog
porasta i nalivanja zrna ima veliku ulogu. Tikva pečenka ima povećane zahteve prema vodi i đubrenju.
Plodored
Kao kod većine ratarskih, a posebno povrtarskih kultura, kod ovih vrsta neophodno je poštovanje plodoreda, posebno u semenskoj proizvodnji. Potrebno je da se ne vraćaju na isto mesto bar 3-5 godina. Takođe nije
poželjno da im predusevi budu druge vrste iz porodice Cucurbitaceae, poput krastavca, lubenice, dinje. Najpogodnije od povrća su krtolasto-lukovičasto povrće, mahunarke, a od ratarskih ţitarice.
Osnovna obrada zemljišta
Kao i za većinu prolećnih kultura, važno je jesenje-zimsko oranje na 30-35cm, kako bi zemljište što bolje izmrzlo i stvorila se povoljna struktura i omogućila kvalitetnija predsetvena priprema zemljišta za setvu. U toku zimskog perioda dobro je tanjiranjem zatvoriti brazde i tako sačuvati korisnu vlagu za nicanje. U proleće što lakšim oruđima omogućiti kvalitetnu predsetvenu pripremu zemljišta i sa što manje gaženja sprečiti kvarenje strukture zemljišta i preterano odavanje vlage.
Đubrenje
Sve vrste tikve odlično reaguju na primenu stajnjaka. Preporučljivo je zaoravanje 30-40t/ha stajnjaka. Česta je ptraksa setve tikava u jamice koje se predhodno dobro napune stajnjakom. Poput ostalih povrtarskih kultura i
tikva je veliki potrošač kalijuma. Potrebno je obezbediti 80-120kg/ha azota, 100-120kg/ha fosfora i 120-150kg/ ha kalijuma. Preporučuje se da se fosfor i kalijum, zavisno od stanja ovih hraniva u zemljištu, zaoru u jesen u potrebnim količinama i 1/3 azota. Česte suše i otežana mogućnost iskorišćavanja azota upućuju na potrebu da se najveći deo azota unese pod predsetvenu pripremu zemljišta.
Setva
Usevi tikava najčešće se zasnivaju direknom setvom, a može se proizvodnja zasnivati i biljkama proizvedenim iz rasada. Vreme setve svih vrsta tikava je kad prođe opasnost od pojave poznih prolećnih mrazeva, kad zemljišta na dubini setve, dostigne 10-120C.
U našim uslovima tikva se seje od polovine aprila meseca, a na višim terenima od početka maja. Dubina setve je 3-5cm, a na lakšim tipovima zemljišta i suvljim uslovima 5-7cm. Potrebna količina semena za setvu zavisi od vrste i krupnoće semena i kreće se od 3-5kg/ha, a zavisno od bujnosti vreţe i tipa vreže na rastojanje od 75x75cm, 90x90cm ili 2,5x3,5m, najčešće pneumatskim sejalicama za suncokret ili kukuruz. Najčešće se tikva golica seje na rastojanju 1,5m između reda a 60-70cm u redu, a tikva pečenka na 2,5m međurednog rastojanja do 1,5-2m u redu.
Česta je praksa u našim uslovima da se tikva seje u združenom usevu sa kukuruzom, suncokretom ili pasuljem. Najčešće se poseju 4 reda suncokreta ili kukuruza, naizmenično sa dva reda tikve.
Mere nege
Okopavanje i međuredna kultivacija vrlo su bitne mere nege, posebno u početnim fenofazama razvoja, kako se nebi stvorila pokorica i otežao rast biljaka. Tako se mehanički sprovodi i borba protiv korova. Može se i
herbicidima voditi borba protiv uskolisnih korova. Vrlo je važna mera prihrane azotom i nekim folijarnim đubrivima u toku intenzivnog porasta kao i zaštita od plamenjače i sive truleži plodova. Česte su pojave i antraknoze na plodovima tikve. U periodu intenzivnog formiranja vreže pinciranjem vreže omogućuje se sekundarno grananje i formiranje većeg broja plodova, kod tikve golice. Veoma je vaţno i navodnjavanje kao bitna mera nege, kod svih formi tikava, posebno kod tikve pečenke.
Autor: Dr Saša Stanković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, PSSS Niš
Foto: www.freeimages.com
Ne postoji ni jedan komentar