Žetva uljane repice

Obim ukupne svetske proizvodnje uljana repica u 1975. god. iznosio je 8,8 mil. tona a danas je veći od 62 mil. tona. Obzirom na naše agroekološke uslove te da se koristi za proizvodnju jestivog ulja a i za proizvodnju biodizela, ova gajena biljna vrsta ima potencijal da se i kod nas značajno proširi.

Međutim, ujanu repicu karakterišu neke osobine nepovoljne za žetvu, visina do 1,5m, biljke su međusobno isprepletane, stablo je debljine do 2,5cm, sa velikim brojem neproduktivnih grana i grančica, neujednačeno sazreva, kada su gornje mahune zrele donje su još u ranoj fazi zrenja. Uljana repica ima veoma mali žetveni indeks (odnos zno:slama), manji od 25%, dok je kod žitarica oko 50%. U žetvi često su veliki gubici semena i do 15% evidentiranog prinosa.

Za postizanje višeg nivoa efikasnosti u žetvi uljane repice pored odgovarajuće tehnologije žetve neophodno je da se zadovolje i određeni agronomski zahtevi kao što su dobar prinos zrna, visok procenat ulja, kvalitet zrna, ali i:

• Da ujednačeno sazreva,


• Da je otporna na opadanje mahuna,


• Da je otporna na pucanje mahuna i osipanje semena,


• Da formira rodne grane sa mahunama u sloju ujednačene debljine,


• Optimalan broj grana (4-7 po biljci),


• Da se prve grane nalazi na visini od 40-60 cm iznad površine zemljišta,


• Da poseduje tolerantnost na gljivične bolesti,


• Da je tolerana na produženje žetve.

Tehnika žetve

Primenjuje se nekoliko tehnika ubiranja uljane repice:

• Prosušivanje upotrebom hemijskih sredstva (Desikacija),


• Prosušivanje povaljivanjem useva,


• Prosušivanje u otkosu (Dvofazna žetva),


• Jednofazna žetva žitnim kombajnom bez predhodnog prinudnog prosušivanja.

Izbor najpogodnije tehnike zavisi od sorte, klimatskih uslova, faze zrenja, nivo zakorovljenosti, faze i nivoa prisutnosti bolesti, postupaka sa zrnom nakon žetve isl. Kod nas najčešće se koristi jednofazna žetva adaptiranim žitnim kombajnima bez predhodnog prisilnog prosušivanja useva.

U nekim godinama koristi se prosušivanje tretiranjem useva Glifosatom. Preporučuje se 250 Lhaˉ¹ radnog rastvora. Tretman obaviti kada je vlaga zrna oko 30%, kada je 67% semena braon a 33% zelene boje. Nakon tretmana potrebno je sačekati 14-21 dan. Gubici prinosa zbog prolaska prskalicom kroz usev su oko 0,6% prinosa. Odlike primene Glifosata u smanjenju vlage u uljanoj repici su:

• Ne može da se koristi u semenskim usevima,


• Translokacija Glifosata osigurava potpuno sušenje useva,


• Kontrolišu se višegodišnji korovi,


• Neophodno je da nakon tretmana 4 sata ne bude kiše,


• Nezadovoljavajući rezultati se ostvaruju ako su stabla slomljena ili puknuta ili je usev značajno napadnut bolestima,


• Uspeh zavisi od kvaliteta raspodele radnog rastvora i pokrivenosti tretiranog useva,


• Mahune postaju krhke, povećava se rizik prosipanja.

Vreme žetve i stanje useva

[caption id="attachment_79711" align="alignnone" width="960"] Foto: Pixabay (kiragrafie)[/caption]

Zrenje uljane repice je veoma neujednačeno pa je i određivanje vremena žetve za razliku od ostalih ratarski useva teže ali veoma značajno. Rani ulazak u žetvu utiče na manji sadržaj ulja i eventualnu potrebu za sušenjem a kasni na gubitke samoosipanjem i prosipanjem od strane radnim organima kombajna.
Uljana repica se skladišti sa vlagom od 8-9%, a žetve počinje sa 12-13% valage. Boja zrna trba da je tamno braon ili crna. Zavisno od vlažnosti stabla i visine košenja vlažnost zrna u kombajnu može da se podigne od 2-5%. Visina košenja treba da bude između 30 i 40 cm tako da se što manja masa stabala unosi u kombajn, što smanjuje vlažnost i opterećenje radnih organa kombajna.

Adaptacija kombajna za žetvu uljane repice

Priprema kombajna podrazumeva radnje predviđene upustvom proizvođača s tim kada je uljana repica u pitanju posebnu pažnju treba obratiti na zaptivanje zazora na radniom organima. Mali prečnik semena, oko 2 mm, okrugao oblik, masa 1000 zrna od 2,5 do 5,0 g, gustinu zrna 711-727 kgmˉ³, mali koeficijent unutrašnjeg i spoljašnjeg trenja i vibracije na mašinama čine da se masa semena ponaša kao tečnost što dovodi do curenja čak i kroz najmanje otvore.

Gubici semena pri kombajniranja uljane repice

Ukupni gubici u kombajniranju mogu biti i do 15% od evidentiranog prinosa. Zavisno od vremena početka žetve i vremenskih uslova gubici na samoosipanju prosečno se kreću od 0,3-0,5 %. Na pripremu režućeg aparata, obzirom na karakteristike stabla treba obratiti posebnu pažnju, zazore podesiti prema uputstvu proizvođača kombajna. Gubici na vertikalnoj kosi za prosecanje, što se smatra obaveznom opremom za kombajniranje uljane repice, su od 0,6-1,5%, a ukoliko kombajn nema vertikalnu kosu 3-5% zavisno od radnog zahvata hedera, manji zahvat hedera-veći gubici. Gubici na hederu sa produženim hederskim stolom su oko 3%, dok su gubici na standardnom hederu do 6%.

Značajne gubitke na hederu može izazvati nepravilan rad sa vitlom. Letve vitla imaju funkciju da plitko ulaze u usev i blago potiskuju masu prema hederskom stolu. Brzinu vitla treba da se prilagodi brzini kombajna a odnos treba da im je 1:1,1.

Tolerantni gubici na vršalici su do 2%. Značajan uticaj na povećanje ovih gubitaka može imati nisko košenje, što doprinosi da se u kombajn unose delovi stabljika što nepotrebno opterećuje vršaljcu i separacione organe. U zrelom usevu uljane repice povećan lom zrna se javlja pre svega kao posledica velikog broja obrtaja bubnja i/ili malog rastojanja bubnja i podbubnja.
Gubici u transportu ukoliko se ne obrati pažnja na zaptivenost sanduka transportnih sredstava značajno povećavaju ukupne gubitke.

Izbor radnih parametara kombajna

Kao reper za kombajne sa tangencijalno postavljenim bubnjem koristiti orijentacione veličine radnih parametara:

• Preporučena radna brzina pri kombajniranju je do 6 kmhˉ¹,


• Rastojanje između pužnica i hederskog stola 25 -30 mm,


• Zazor na ulazu u bubanj 20-25 mm a na izlazu 7-13 mm,


• Podbubanj standardni za pšenicu,


• Bubanj 550-650 min ˉ¹,


• Gornje sito 4-6 mm,


• Donje sito 4-6 mm,


• Ventilator 700 min ˉ¹.

Na parceli u radu proveriti da li predhodno postavljeni parametri zadovoljavaju zahteve kvalitetne žetve u suprotnom radne parametre finim podešavanjem prilagoditi uslovima useva i karakteristikama kombajna.

Autor: dipl. inž. poljo. menanizacije, Nikola Škrbić, PSS Institut Tamiš d.o.o. Pančevo

Foto: Pixabay (tee_zett )