Gajenje alternativnih kultura
Pod alternativnim biljkama podrazumevaju se one kulture koje se gaje na manjim površinama i zadovoljavaju specijalne tržište potrebe. Prednost alternativnih biljnih vrsta je gajenje na manjim seoskim gazdinstvima, koja raspolažu manjim površinama, je u tome što se time stvaraju uslovi da se svi članovi porodice zaposle i tako postižu veću zaradu po jedinici površine. Raznolikost alternativnih biljaka obezbeđuje širok spektar […]
Pod alternativnim biljkama podrazumevaju se one kulture koje se gaje na manjim površinama i zadovoljavaju specijalne tržište potrebe.
Prednost alternativnih biljnih vrsta je gajenje na manjim seoskim gazdinstvima, koja raspolažu manjim površinama, je u tome što se time stvaraju uslovi da se svi članovi porodice zaposle i tako postižu veću
zaradu po jedinici površine. Raznolikost alternativnih biljaka obezbeđuje širok spektar proizvoda, doprinosi raznovrsnijoj ishrani i očuvanju zdravlja ljudi i životinja.
Neke od alternativnih biljaka gajene u prošlosti, vremenom su postale skoro zaboravljene, a danas se ponovo otkrivaju. U grupu alternativnih biljaka spadaju i nove biljne vrste, koje na našem području ranije nisu gajene, pa su za naše proizvođače skoro potpuno nepoznate.
Alternativne biljne vrste koje danas postaju sve značajnije u svetu i kod nas su:
-Žita: durum pšenica, spelta pšenica, sirak, proso, kukuruz kokičar, kukuruz šećerac.
-Pseudocerealije: heljda, kinoa, divlji pirinač.
-Leguminoze: sočivo, naut, lupine, kikiriki, vigna,bob.
-Uljane biljke: bela slačica, mak, uljani lan, uljana tikva, šafranjika, ricinus, sezam.
-Korenasto-krtolaste: čičoka, cikorija, slatki krompir.
-Tekstilne: konoplja, lan, kenafa, abutilon.
-Lekovite: menta, kamilica, lavanda, bela slačica, morač, bosiljak, neven.
KAMUT
U poslednje vreme u svetu, ali i kod nas, sve veću pažnju privlači ova biljka. Ona se uzgajala pre više hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao važna i korisna namirnica. Kamut je po hranljivoj vrednosti superiornija biljka u odnosu na pšenicu jer sadrži od 20-40% više belančevina, više minerala, više vitamina, a čak 65% više amino-kiselina od obične pšenice. Ova biljka je pogodna za ishranu osoba koje su osetljive na gluten jer ga ima znatno manje u odnosu na druge žitarice. Ova stara sorta pšenice je prirodnom otpornošću na ekstremne uslove životne sredine postala pogodna za gajenje uz niska ulaganja. Kamut ili kroasan pšenica je odličan usev za organsku poljoprivredu jer se može proizvesti na jednostavan način bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida.
HELJDA
[caption id="attachment_82091" align="alignnone" width="1024"]
Izvor: Pixabay (Hans)[/caption]
Heljda sadrži veći sadržaj vitamina, proteina i aminokiselina u odnosnu na ostala žita. Ona ne sadrži gluten, što je čini veoma pogodnom zamenom za one koji su osetljivi ili alergični na druge žitarice koje sadrže proteinske glutene.
Heljda se u medicini može koristiti u lečenju mnogih bolesti kao što su: bolesti krvnih sudova, reumatizma, glaukoma, dijabetesa, kod kardiovaskularnih bolesti, posebno kod povišenog krvnog pritiska i dr. U vrlo retkim
slučajevima ona može da prouzrokuje alergije, ukoliko se jede često ili u velikim količinama.
Heljda je biljka brdsko planinskih predela, ali se uz navodnjavanje uspešno može gajiti i u ravnici. Ona je veoma kratkog vegetacionog perioda (60-90 dana), brzog porasta, obrazuje veliku nadzemnu masu pa dobro
zasenjuje zemljište i guši korove. Međutim, biljka je izuzetno osetljiva na nepovoljne klimatske uslove i osetljiva je na mraz, posebno prolećni ili jesenji. Visoke temperature i suvo vreme u doba cvetanja mogu izazvati prebrzo cvetanje i sprečiti formiranje semena. Nema velikih zahteva prema zemljištu i otporna je na bolesti i štetočine, finansijska ulaganja su niska, te se uspešno može gajiti u organskoj poljoprivredi.
KINOA
Ova biljka pruža izuzetnu kombinaciju vitamina, minerala, proteina i visok kvalitet esencijalnih amino-kiselina. Sadrži relativno velike količine ulja (2-10%), između 58-68% skroba i 5% šećera što je čini idealnim izvorom energije, koja se sporo oslobađa u organizmu zaslugom velikog sadržaja vlakana. Bogata je kalcijumom, gvožđem, kalijumom, magnezijumom, fosforom i cinkom, kao i vitaminima B1, B2, B6 i vitaminima iz grupe E koji inače nedostaju pravim žitaricama, kao i aminokislinom lizinom u kojem su defi citarne ostale žitarice. Kinoa ima i antioksidativno svojstvo jer sadrži mangan i bakar.
Kinoa je jedna od retkih biljaka koja uspeva u ekstremnim klimatskim uslovima i koja nema velike zahteve prema zemljištu i agrotehnici. Ova biljka ima izuzetnu prilagodljivost različitim klimatskim uslovima. Ona toleriše i otporna je na nedostatak vlage u zemljištu i daje prihvatljive prinose sa padavinama od 100 do 200 mm i takođe je dosta tolerantna na hladnoću.
ULJANA TIKVA
Ime je dobila zbog visokog procenta ulja u semenu. Seme i ulje mogu se koristiti u farmakologiji, kozmetičkim proizvodima i alternativnoj medicini, posebno kada je organski proizvedena. Sadržaj ulja u semenu je 40% do 60%, tradicionalno obrađeno ulje je tamno zelene boje i sadrži slobodne masne kiseline. Sadrži vitamin E (gama-tokoferol) čiji je procenat vrlo visok, takođe sadrži visok procenat magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa i mangana. Bogata je proteinima i mineralima.
Poznate su dve forme uljane tikve: uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva golica čije seme nije obloženo čvrstom ljuskom. Povoljna je okolnost da uljana tikva u našim uslovima nema ekonomski značajnih bolesti, pa ni štetočina. Najbolje uspeva na plodnom i humusom bogatom zemljištu, ali se uspešno može gajiti i na ostalim tipovima zemljišta. Kisela zemljišta nisu pogodna za gajenje uljane tikve. Osetljiva je na mraz, mlade biljke izmrzavaju na -10, a zreli plodovi na -30 do - 40°C, dok je tolerantna na kraće sušne periode.
ČIČOKA
Čičoka predstavlja veoma kvalitetnu biljku visoke hranjive vrednosti jer krtola sadrži suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A, D i C.
U Srbiji su priznate dve sorte čičoke i to: ,,NST1” i ,,NST2”. Čičoka je višegodišnja vrsta, ali se gaji kao jednogodišnja biljka. U našim uslovima čičoka kasno procveta i obično ne donosi seme, pa se uglavnom
razmnožava krtolama. Ona je vrsta skromnih zahteva prema toploti a u našim uslovima vrlo dobro prezimljava. Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolećne mrazeve bez ikakvih posledica.
Zahteva intenzivno osvetljenje, a tipična je biljka kratkog dana. Čičoka je jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši, pre svega, zbog vrlo razvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira.
U našim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Čičoka dobro uspeva na siromašnim zemljištima i u suvim reonima, gde se drugo korenasto povrće teško može gajiti. Posebno su pogodna peskovita i šljunkovita zemljišta jer se na njima lakše mogu vaditi krtole. Obrada za čičoku je slična obradi za krompir.
SLATKI KROMPIR
[caption id="attachment_80858" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (thomas0000)[/caption]
Slatki krompir ili batat se gaji radi krtola koje sadrže 25% skroba i do 6% šećera, bogate su ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima. Najbolje uspeva na rastresitom i plodnom zemljištu, traži dosta toplote, a raste i razvija se dobro na temperaturi iznad 20°C dok je optimalna temperatura 30-35 °C.
Batat se gaji iz rasada. Ukoliko se rasad gaji na gredicama i pomoću folija ili drugog malča, nema potrebe za negom jer batat ne napadaju ni bolesti ni štetočine tako da ne zahteva nikakvu zaštitiu. U zemlji mu male štete mogu napraviti žičnjak i poljski miševi.
Autor: savetodavac za ratarstvo, dipl. ing. Milanka Miladinović, PSSS Jagodina
Izvor: PoljoMagazin
Foto: Pixabay (sarangib)
Prednost alternativnih biljnih vrsta je gajenje na manjim seoskim gazdinstvima, koja raspolažu manjim površinama, je u tome što se time stvaraju uslovi da se svi članovi porodice zaposle i tako postižu veću
zaradu po jedinici površine. Raznolikost alternativnih biljaka obezbeđuje širok spektar proizvoda, doprinosi raznovrsnijoj ishrani i očuvanju zdravlja ljudi i životinja.
Neke od alternativnih biljaka gajene u prošlosti, vremenom su postale skoro zaboravljene, a danas se ponovo otkrivaju. U grupu alternativnih biljaka spadaju i nove biljne vrste, koje na našem području ranije nisu gajene, pa su za naše proizvođače skoro potpuno nepoznate.
Alternativne biljne vrste koje danas postaju sve značajnije u svetu i kod nas su:
-Žita: durum pšenica, spelta pšenica, sirak, proso, kukuruz kokičar, kukuruz šećerac.
-Pseudocerealije: heljda, kinoa, divlji pirinač.
-Leguminoze: sočivo, naut, lupine, kikiriki, vigna,bob.
-Uljane biljke: bela slačica, mak, uljani lan, uljana tikva, šafranjika, ricinus, sezam.
-Korenasto-krtolaste: čičoka, cikorija, slatki krompir.
-Tekstilne: konoplja, lan, kenafa, abutilon.
-Lekovite: menta, kamilica, lavanda, bela slačica, morač, bosiljak, neven.
KAMUT
U poslednje vreme u svetu, ali i kod nas, sve veću pažnju privlači ova biljka. Ona se uzgajala pre više hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao važna i korisna namirnica. Kamut je po hranljivoj vrednosti superiornija biljka u odnosu na pšenicu jer sadrži od 20-40% više belančevina, više minerala, više vitamina, a čak 65% više amino-kiselina od obične pšenice. Ova biljka je pogodna za ishranu osoba koje su osetljive na gluten jer ga ima znatno manje u odnosu na druge žitarice. Ova stara sorta pšenice je prirodnom otpornošću na ekstremne uslove životne sredine postala pogodna za gajenje uz niska ulaganja. Kamut ili kroasan pšenica je odličan usev za organsku poljoprivredu jer se može proizvesti na jednostavan način bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida.
HELJDA
[caption id="attachment_82091" align="alignnone" width="1024"]
Izvor: Pixabay (Hans)[/caption]Heljda sadrži veći sadržaj vitamina, proteina i aminokiselina u odnosnu na ostala žita. Ona ne sadrži gluten, što je čini veoma pogodnom zamenom za one koji su osetljivi ili alergični na druge žitarice koje sadrže proteinske glutene.
Heljda se u medicini može koristiti u lečenju mnogih bolesti kao što su: bolesti krvnih sudova, reumatizma, glaukoma, dijabetesa, kod kardiovaskularnih bolesti, posebno kod povišenog krvnog pritiska i dr. U vrlo retkim
slučajevima ona može da prouzrokuje alergije, ukoliko se jede često ili u velikim količinama.
Heljda je biljka brdsko planinskih predela, ali se uz navodnjavanje uspešno može gajiti i u ravnici. Ona je veoma kratkog vegetacionog perioda (60-90 dana), brzog porasta, obrazuje veliku nadzemnu masu pa dobro
zasenjuje zemljište i guši korove. Međutim, biljka je izuzetno osetljiva na nepovoljne klimatske uslove i osetljiva je na mraz, posebno prolećni ili jesenji. Visoke temperature i suvo vreme u doba cvetanja mogu izazvati prebrzo cvetanje i sprečiti formiranje semena. Nema velikih zahteva prema zemljištu i otporna je na bolesti i štetočine, finansijska ulaganja su niska, te se uspešno može gajiti u organskoj poljoprivredi.
KINOA
Ova biljka pruža izuzetnu kombinaciju vitamina, minerala, proteina i visok kvalitet esencijalnih amino-kiselina. Sadrži relativno velike količine ulja (2-10%), između 58-68% skroba i 5% šećera što je čini idealnim izvorom energije, koja se sporo oslobađa u organizmu zaslugom velikog sadržaja vlakana. Bogata je kalcijumom, gvožđem, kalijumom, magnezijumom, fosforom i cinkom, kao i vitaminima B1, B2, B6 i vitaminima iz grupe E koji inače nedostaju pravim žitaricama, kao i aminokislinom lizinom u kojem su defi citarne ostale žitarice. Kinoa ima i antioksidativno svojstvo jer sadrži mangan i bakar.
Kinoa je jedna od retkih biljaka koja uspeva u ekstremnim klimatskim uslovima i koja nema velike zahteve prema zemljištu i agrotehnici. Ova biljka ima izuzetnu prilagodljivost različitim klimatskim uslovima. Ona toleriše i otporna je na nedostatak vlage u zemljištu i daje prihvatljive prinose sa padavinama od 100 do 200 mm i takođe je dosta tolerantna na hladnoću.
ULJANA TIKVA
Ime je dobila zbog visokog procenta ulja u semenu. Seme i ulje mogu se koristiti u farmakologiji, kozmetičkim proizvodima i alternativnoj medicini, posebno kada je organski proizvedena. Sadržaj ulja u semenu je 40% do 60%, tradicionalno obrađeno ulje je tamno zelene boje i sadrži slobodne masne kiseline. Sadrži vitamin E (gama-tokoferol) čiji je procenat vrlo visok, takođe sadrži visok procenat magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa i mangana. Bogata je proteinima i mineralima.Poznate su dve forme uljane tikve: uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva golica čije seme nije obloženo čvrstom ljuskom. Povoljna je okolnost da uljana tikva u našim uslovima nema ekonomski značajnih bolesti, pa ni štetočina. Najbolje uspeva na plodnom i humusom bogatom zemljištu, ali se uspešno može gajiti i na ostalim tipovima zemljišta. Kisela zemljišta nisu pogodna za gajenje uljane tikve. Osetljiva je na mraz, mlade biljke izmrzavaju na -10, a zreli plodovi na -30 do - 40°C, dok je tolerantna na kraće sušne periode.
ČIČOKA
Čičoka predstavlja veoma kvalitetnu biljku visoke hranjive vrednosti jer krtola sadrži suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A, D i C.
U Srbiji su priznate dve sorte čičoke i to: ,,NST1” i ,,NST2”. Čičoka je višegodišnja vrsta, ali se gaji kao jednogodišnja biljka. U našim uslovima čičoka kasno procveta i obično ne donosi seme, pa se uglavnom
razmnožava krtolama. Ona je vrsta skromnih zahteva prema toploti a u našim uslovima vrlo dobro prezimljava. Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolećne mrazeve bez ikakvih posledica.
Zahteva intenzivno osvetljenje, a tipična je biljka kratkog dana. Čičoka je jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši, pre svega, zbog vrlo razvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira.
U našim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Čičoka dobro uspeva na siromašnim zemljištima i u suvim reonima, gde se drugo korenasto povrće teško može gajiti. Posebno su pogodna peskovita i šljunkovita zemljišta jer se na njima lakše mogu vaditi krtole. Obrada za čičoku je slična obradi za krompir.
SLATKI KROMPIR
[caption id="attachment_80858" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (thomas0000)[/caption]Slatki krompir ili batat se gaji radi krtola koje sadrže 25% skroba i do 6% šećera, bogate su ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima. Najbolje uspeva na rastresitom i plodnom zemljištu, traži dosta toplote, a raste i razvija se dobro na temperaturi iznad 20°C dok je optimalna temperatura 30-35 °C.
Batat se gaji iz rasada. Ukoliko se rasad gaji na gredicama i pomoću folija ili drugog malča, nema potrebe za negom jer batat ne napadaju ni bolesti ni štetočine tako da ne zahteva nikakvu zaštitiu. U zemlji mu male štete mogu napraviti žičnjak i poljski miševi.
Autor: savetodavac za ratarstvo, dipl. ing. Milanka Miladinović, PSSS Jagodina
Izvor: PoljoMagazin
Foto: Pixabay (sarangib)
Ne postoji ni jedan komentar