Najčešće bolesti ovaca, simptomi i lečenje
U današnje vreme kada imamo sve izraženiju tendenciju depopulacije sela i ruralnih područja, imamo pojavu pojačanog interesovanja za uzgoj ovaca. Ovaj trend je posledica, pre svega, odluke staračkih gazdinstava da zbog nepostojanja adekvatne radne snage pređu sa uzgoja goveda na nešto lakšu proizvodnju jagnjećeg mesa. Veoma je važna i odluka Ministarstva poljoprivrede da već nekoliko godina podsticajima za priplodna umatičena […]
U današnje vreme kada imamo sve izraženiju tendenciju depopulacije sela i ruralnih područja, imamo pojavu pojačanog interesovanja za uzgoj ovaca. Ovaj trend je posledica, pre svega, odluke staračkih gazdinstava da zbog nepostojanja adekvatne radne snage pređu sa uzgoja goveda na nešto lakšu proizvodnju jagnjećeg mesa. Veoma je važna i odluka Ministarstva poljoprivrede da već nekoliko godina podsticajima za priplodna umatičena grla u ovčarstvu dodatno podstakne brži razvoj.
Pored nabrojanih razloga koji su presudno uticali na ovaj zamah ovčarstva, ne treba zaboraviti i relativno stabilan kurs cena ovčijeg mesa, povoljne mikroklimatske i geografske odlike naše zemlje, ali i sposobnost ovaca da u veoma oskudnim uslovima ostvare značajne ekonomske efekte. Treba očekivati da će se i u narednom periodu ovaj trend nastaviti i s obzirom na intenziviranje proizvodnje moramo povesti računa o zdravlju i preveniranju najčešćih oboljenja kod ovaca. Preventiva treba da obuhvati redovno tretiranje ovaca i jagnjadi određenim ( i dozvoljenim!) vakcinama i antihelmiticima radi sprečavanja pojave i širenja bolesti koje mogu izazvati velike materijalne i finansijske štete nastale lečenjem ili uginućem. Cilj preventive je i da se zadrži dobar zdravstveni status, dobra priplodna kondicija, bolja konverzija i brži rast i ravoj mladih grla. Da bi smo sve ovo shvatili moramo dobro poznavati uzroke i simptome bolesti od kojih ovce mogu oboleti.
Sve bolesti ovaca smo podelili u IV grupe.
U I grupi su parazitske bolesti koje dale delimo na spoljašnje-šuge i piroplazmoze i unutrašnje - metiljavost, pantljičare, tricho i metastrongilidoze.
U II grupu spadaju –zarazna šepavost, bronhopneumonije, enterotoksemije, enzootski pobačaj ovaca, bruceloza i na žalost sve češće i bolest plavog jezika.
III grupa su tzv. ostale bolesti, a one su – kisela i bazna indigestija i druge intoksinacije.
IV grupa su bolesti u uzgoju vezane za postporođajne probleme-metritisi i mastitisi.
Od svih pobrojanih bolesti najčešće se javljaju metiljavost, zarazna šepavost, razni oblici šuga i mastitisi. Ove bolesti se najčešće sreću u našem radu na terenu, ali i ostale bolesti (pogotovo zarazne), ako se ne primete na vreme, mogu naneti ozbiljne gubitke i poremetiti stabilnu proizvodnju.
[caption id="attachment_85671" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (MabelAmber)[/caption]
Uzročnici su grinje koje se nastanjuju u površinskom delu kože, buše kanale i polažu jaja. Bolest najčešće nastaje u lošim uslovim držanja i ishrane, slabe preventive, a može doći i kupovinom bolesnih šugavih ovaca u periodu kada bolest nije vidljiva. Bolest se najčešće javlja u stajskim uslovim držanja u zimskom i proletnjem periodu. Manifestuje se učestalim češanjem ovaca o razne predmete. Bolest se najčešće javlja na grebenu, širi se ka lećima i vratu i spusta ka trbuhu. Kod jake invazije dolazi do potpunog opadanja vune a u blažim oblicima na koži se uočavaju otoci i krastice. Preventiva se sastoji u kupanju ovaca u specijalnim bazenima u rastvorima kontaktnih akaricida (stairja metoda), a u novije vreme injekcijama za spoljne i unutrašnje parazite.Držanje ovaca u dobrim uslovima i uz dobru ishranu značajno će smanjiti mogućnost pojave i širenja šuge. Lečenje šuge sprovodi se skabicidnim sredstvima, odnosno sredstvima koje ubijaju šugarac. Sekundarne bakterijske infekcije leče se odgovarajućim antibioticima. Objekti u kojima su se nalazile šugave ovce moraju se temeljno mehanički očistiti i dezinfikovati nekim od akaricida ili da se ne koriste u periodu od 2 meseca za koji period šugarci uginu.
Uzrošnici bolesti su piroplazme, paraziti koji se prenose i razmnožavaju uzaraženim krpeljima. Sisanjem krvi zdravih životinja istovremeno u njih unose parazite. Bolest se manifestuje povišenom temperaurom 42 C, odsustvom apetita, izlučivanjem mokraće tamnije boje, pojavom žutice. U akutnom obliku smrt nastupa za 7 dana, mada ponekad može preći i u hronični tok. Preventiva se sastoji u čišćenju grla nekim od propisanih preparata i održavanjem čistoće oko objekta i mesta gde se grla napasaju.
Najčešće oboljenje u našim krajevima sa redovnom pojavom u toku godine. Uzročnik je veliki i mali metilj. Najčešće se javlja u nizijama, oko reka i jezera, bara i područjima gde se duže zadržava voda. Bolest se javlja obično u jesen i početkom zime. Životinja gubi apetit, mršavi, dobija visoku temperaturu i do 42 C. Može imati i akutni oblik kada smrt nastupa za 7-8 dana. U hroničnom obliku grlo slabi, mršavi, javlja se opadanje vune, na bodbradku se javlja oteklina, dok se u trbušnoj šupljini nakuplja tečnost.
Preventiva se sastoji u redovnom tretiranju ovaca i jagnjadi u prolećnom i jesenjem periodu odgovarajućim preparatima. Zaštita se može raditi u trokratno s tim da se svaki put menja aktivna supstanca preparata. U preventivu spada i isušivanje pašnjaka i livada gde se vrši napasanje da bi se sprečilo razmnožavanje prenosioca oboljenja-barskog pužića.
Uzročnik je parazit koji nastaljuje creva domaćina. Životinje izgledaju iznurene, anemične,mršave i imaju česte prolive. Dosta češće se javlja kod mladih grla-jagnjadi i to neposredno po izgonjenju na pašu. Preventiva se sastoji u redovnom tretiranju antihelminticima.
Uzročnik bolesti je plućni parazit u narodu poznat kao „vlašac“. Manifestuje se u početku suvim kašljem a u kasnijoj fazi i vlažnim kašljem sa iscedkom koji može biti krvav. U akutnoj fazi može izazvati upalu pluća i karakteristično ubrzano disanje“pumpanje“, životinja prestaje da jede, i može imati smrti ishod. Preventiva se sastoji u redovnom tretiranju odgovarajućim antihelminticima za odrasla grla, dok se za jagnjad preporučuje dvokratno vakcinisanje difil vakcinom u uzrastu od 2-4 meseca u razmaku od mesec dana između vakcinisanja. Treba izbegavati i napasanje ovaca po rosi i na vlađnim pašnjacima.
Veoma prisutno i uporno oboljenje rasprostranjeno na širem podsručju Srbije i okolnih zemalja. Najčešće je posledica loših uslova držanja i loše brige vlasnika o ovcama. Obično se javlja u stadima koja se napasaju na istom pašnjaku, kupovinom zarazenih jedinki, prolaskom putevima kuda su prošla zaražena grla. Uzročnik je mikroorganizam koji živi u anaerobnim uslovima i uzrokuje propadanje papka jer odvaja rožinu od tkiva. Pri pregledu papak je deformisan, oseća se jak i neugodan miris, a tkivo je zahvaćeno nekrozom. Životinja počinje da šepa, hoda na tri noge, kleči pri paši, a u kasnijoj fazi bolest zahvata i ostale noge. Sa papaka bolest se može preneti i na kolena, zahvata pokosnicu, izaziva sepsu i na kraju nastupa uginuće. Preventiva se sastoji u držanju ovaca u adekvatnim uslovima, suvim objektima, pregonskom napasanju, dok se na ulazu može postaviti dez-barijera sa 5% rastvorom bakar-oksihlorida. Lečenje podrazumeva čišćenje papka i odstranjivanje nekrotičnih delova i kupanje u 10% rastvoru formaldehida uz dodatak antibiotskog Dermo spreja. Tretiranu životinju odvojiti u suvu prostoriju i postupak nekoliko puta ponoviti, dok se ne iskoreni bolest.
Uzročnici bolesti su klostridije koje se nalaze u zemljištu, hrani i prostirci. Razvija se kod grla slabije kondicije i otpornosti (jagnjadi), obično u proleće kada bez pripreme isteramo ovce na pašu. Bolest se može javiti veoma brzo i bez simptoma (perakutni oblik) kad životinja normalno pase, a sutradan može iznenada uginuti. U akutnom obliku bolest traje 3-4 dana i obično se zavrđava uginućem. Životinja ima povišenu temperaturu, proliv, grčeve, nekontrolisano se kreću, pospana su, dišu ubrzano. Zbog brzog toka bolest se obično ne leči, nego se sprovodi preventiva koja se sastoji od vakcinisanja ovaca i jagnjadi i postepenog privikavanja na novu ishranu.
[caption id="attachment_85675" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (Alexas_Fotos)[/caption]
Bolest je blage prirode i brzo prolazi, a znakovi oboljenja se često i ne zapažaju. Zoonoza je i može doći do oboljenja ljudi koji su u kontaktu sa zaraženom životinjom. Uzročnik je virus koji prenose zaraženi krpelji. U težem obliku moze dovesti do upale pluća, a gravidne jedinke pobacuju u drugom delu nošenja. Preventiva je u vakcinaciji kojoj treba da prethodi serološki test krvi na prisustvo Q groznice. Značajna je jer kod ljudi izaziva veoma teška oboljenja pluća, meningitis, upalu slezine i jetre.
Bakteriološko oboljenje koje se prenosi preko usta životinje. Prenosioci bolesti su golubovi, vrapci, zaraženi krpelji. Osetljive su gravidne ovce (obično dviske) koje pobacuju u drugom delu nošenja, mada može doći i do mumificiranja ploda i uginjavanja jedinke. Preventivno se grla koja pobace odvajaju i uklanjaju se inficirani delovi posteljice i plodova, a vrši se i onemogućavanje kontakta sa izmetom golubova i vrabaca. Terapija se sastoji od apliciranja antibiotika širokog spektra dejstva.
Uzrok bolesti je preobilna ishrana lako svarljivim ugljenim hidratima iz zrna kukuruza, ječma, pšenice, trebera, šećerne repe, krompira i drugih hraniva bogatih ugljenim hidratima, kao i kisele i pokvarene silaže. Razvoju bolesti pogoduje i brz prelaz sa jedne na drugu vrstu hrane i mali udeo sena u obroku. Bolesna životinja ne jede, škripi zubima, slini, otežano diše, ne preziva pa se javlja i nadun. Dolazi do proliva sivkaste boje veoma neugodnog mirisa. Životinja prestaje da mokri, hoda ukočeno, a zadnji deo tela se zanosi .U težem obliku životinjaje paralisana , leži stenje i guši se i uginjava u roku od 12-48h. Smrtnost može biti i do 20%. Preventiva obuhvata pravilnu ishranu, postepeni prelazak sjedne na drugu hranu. Lečenje treba započeti čim se uoče prvi simptomi ispiranjem buraga i neutralizacijom kiseline.
Uzročnici upale vimena su mikroorganizmi–bakterije, klostridije, stafilokoke, streptokoke idr. Bolest se javlja naglo i brzo se širi zahvatanjem jedne polovine, pa ne retko i celog vimena. Vime je oteko, crveno, upaljeno, bolno na dodir. Ovca stoji ili slabo hoda, ne jede, raste joj temperatura, a na vimenu se pojavljuju gnojni apscesi koji pucaju. Lečenje je uspešno samo ako je na vreme otkriveno i ako je izabran pravi antibiotik. Preventiva obuhvata vakcinaciju zdravih životinja, šiste i suve objekte za smeštaj, pravilnu ishranu i odvajanje obolelih jedinki.
Bolest se javlja kao posledica zaostajanja posteljice ili delova posteljice i plodovih eksudata nakon jagnjenja. Zaostali delovi se raspadaju, razvijaju se mikroorganizmi i dolazi do upale metrice. Manifestuje se iscedkom iz materice, otežanim hodom, životinja stenje pri svakom pokretu, prestaje jesti i ima povišenu temperaturu. Lečenje treba sprovesti odmah po primećivanju problema ispiranjem materice i apliciranju antibiotika, dok se preventiva svodi na održavanje higijene u porodilištu, kao i uklanjanju plodovih posleljica i redovnoj godišnjoj dezinfekciji objekta.
Autor: Dipl.ing.Svetislav Marković, savetodavac za stočarstvo u PSSS Valjevo
Izvor: PoljoMagazin
Foto: Pixabay (Capri23auto)
Pored nabrojanih razloga koji su presudno uticali na ovaj zamah ovčarstva, ne treba zaboraviti i relativno stabilan kurs cena ovčijeg mesa, povoljne mikroklimatske i geografske odlike naše zemlje, ali i sposobnost ovaca da u veoma oskudnim uslovima ostvare značajne ekonomske efekte. Treba očekivati da će se i u narednom periodu ovaj trend nastaviti i s obzirom na intenziviranje proizvodnje moramo povesti računa o zdravlju i preveniranju najčešćih oboljenja kod ovaca. Preventiva treba da obuhvati redovno tretiranje ovaca i jagnjadi određenim ( i dozvoljenim!) vakcinama i antihelmiticima radi sprečavanja pojave i širenja bolesti koje mogu izazvati velike materijalne i finansijske štete nastale lečenjem ili uginućem. Cilj preventive je i da se zadrži dobar zdravstveni status, dobra priplodna kondicija, bolja konverzija i brži rast i ravoj mladih grla. Da bi smo sve ovo shvatili moramo dobro poznavati uzroke i simptome bolesti od kojih ovce mogu oboleti.
Sve bolesti ovaca smo podelili u IV grupe.
U I grupi su parazitske bolesti koje dale delimo na spoljašnje-šuge i piroplazmoze i unutrašnje - metiljavost, pantljičare, tricho i metastrongilidoze.
U II grupu spadaju –zarazna šepavost, bronhopneumonije, enterotoksemije, enzootski pobačaj ovaca, bruceloza i na žalost sve češće i bolest plavog jezika.
III grupa su tzv. ostale bolesti, a one su – kisela i bazna indigestija i druge intoksinacije.
IV grupa su bolesti u uzgoju vezane za postporođajne probleme-metritisi i mastitisi.
Od svih pobrojanih bolesti najčešće se javljaju metiljavost, zarazna šepavost, razni oblici šuga i mastitisi. Ove bolesti se najčešće sreću u našem radu na terenu, ali i ostale bolesti (pogotovo zarazne), ako se ne primete na vreme, mogu naneti ozbiljne gubitke i poremetiti stabilnu proizvodnju.
[caption id="attachment_85671" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (MabelAmber)[/caption]Šuga-Scabei
Uzročnici su grinje koje se nastanjuju u površinskom delu kože, buše kanale i polažu jaja. Bolest najčešće nastaje u lošim uslovim držanja i ishrane, slabe preventive, a može doći i kupovinom bolesnih šugavih ovaca u periodu kada bolest nije vidljiva. Bolest se najčešće javlja u stajskim uslovim držanja u zimskom i proletnjem periodu. Manifestuje se učestalim češanjem ovaca o razne predmete. Bolest se najčešće javlja na grebenu, širi se ka lećima i vratu i spusta ka trbuhu. Kod jake invazije dolazi do potpunog opadanja vune a u blažim oblicima na koži se uočavaju otoci i krastice. Preventiva se sastoji u kupanju ovaca u specijalnim bazenima u rastvorima kontaktnih akaricida (stairja metoda), a u novije vreme injekcijama za spoljne i unutrašnje parazite.Držanje ovaca u dobrim uslovima i uz dobru ishranu značajno će smanjiti mogućnost pojave i širenja šuge. Lečenje šuge sprovodi se skabicidnim sredstvima, odnosno sredstvima koje ubijaju šugarac. Sekundarne bakterijske infekcije leče se odgovarajućim antibioticima. Objekti u kojima su se nalazile šugave ovce moraju se temeljno mehanički očistiti i dezinfikovati nekim od akaricida ili da se ne koriste u periodu od 2 meseca za koji period šugarci uginu.
Piroplazmoza
Uzrošnici bolesti su piroplazme, paraziti koji se prenose i razmnožavaju uzaraženim krpeljima. Sisanjem krvi zdravih životinja istovremeno u njih unose parazite. Bolest se manifestuje povišenom temperaurom 42 C, odsustvom apetita, izlučivanjem mokraće tamnije boje, pojavom žutice. U akutnom obliku smrt nastupa za 7 dana, mada ponekad može preći i u hronični tok. Preventiva se sastoji u čišćenju grla nekim od propisanih preparata i održavanjem čistoće oko objekta i mesta gde se grla napasaju.
Metiljavost
Najčešće oboljenje u našim krajevima sa redovnom pojavom u toku godine. Uzročnik je veliki i mali metilj. Najčešće se javlja u nizijama, oko reka i jezera, bara i područjima gde se duže zadržava voda. Bolest se javlja obično u jesen i početkom zime. Životinja gubi apetit, mršavi, dobija visoku temperaturu i do 42 C. Može imati i akutni oblik kada smrt nastupa za 7-8 dana. U hroničnom obliku grlo slabi, mršavi, javlja se opadanje vune, na bodbradku se javlja oteklina, dok se u trbušnoj šupljini nakuplja tečnost.
Preventiva se sastoji u redovnom tretiranju ovaca i jagnjadi u prolećnom i jesenjem periodu odgovarajućim preparatima. Zaštita se može raditi u trokratno s tim da se svaki put menja aktivna supstanca preparata. U preventivu spada i isušivanje pašnjaka i livada gde se vrši napasanje da bi se sprečilo razmnožavanje prenosioca oboljenja-barskog pužića.
Pantljičare
Uzročnik je parazit koji nastaljuje creva domaćina. Životinje izgledaju iznurene, anemične,mršave i imaju česte prolive. Dosta češće se javlja kod mladih grla-jagnjadi i to neposredno po izgonjenju na pašu. Preventiva se sastoji u redovnom tretiranju antihelminticima.
Meta i trichostrongilidoze
Uzročnik bolesti je plućni parazit u narodu poznat kao „vlašac“. Manifestuje se u početku suvim kašljem a u kasnijoj fazi i vlažnim kašljem sa iscedkom koji može biti krvav. U akutnoj fazi može izazvati upalu pluća i karakteristično ubrzano disanje“pumpanje“, životinja prestaje da jede, i može imati smrti ishod. Preventiva se sastoji u redovnom tretiranju odgovarajućim antihelminticima za odrasla grla, dok se za jagnjad preporučuje dvokratno vakcinisanje difil vakcinom u uzrastu od 2-4 meseca u razmaku od mesec dana između vakcinisanja. Treba izbegavati i napasanje ovaca po rosi i na vlađnim pašnjacima.
Zarazna šepavost
Veoma prisutno i uporno oboljenje rasprostranjeno na širem podsručju Srbije i okolnih zemalja. Najčešće je posledica loših uslova držanja i loše brige vlasnika o ovcama. Obično se javlja u stadima koja se napasaju na istom pašnjaku, kupovinom zarazenih jedinki, prolaskom putevima kuda su prošla zaražena grla. Uzročnik je mikroorganizam koji živi u anaerobnim uslovima i uzrokuje propadanje papka jer odvaja rožinu od tkiva. Pri pregledu papak je deformisan, oseća se jak i neugodan miris, a tkivo je zahvaćeno nekrozom. Životinja počinje da šepa, hoda na tri noge, kleči pri paši, a u kasnijoj fazi bolest zahvata i ostale noge. Sa papaka bolest se može preneti i na kolena, zahvata pokosnicu, izaziva sepsu i na kraju nastupa uginuće. Preventiva se sastoji u držanju ovaca u adekvatnim uslovima, suvim objektima, pregonskom napasanju, dok se na ulazu može postaviti dez-barijera sa 5% rastvorom bakar-oksihlorida. Lečenje podrazumeva čišćenje papka i odstranjivanje nekrotičnih delova i kupanje u 10% rastvoru formaldehida uz dodatak antibiotskog Dermo spreja. Tretiranu životinju odvojiti u suvu prostoriju i postupak nekoliko puta ponoviti, dok se ne iskoreni bolest.
Enterotoksemija
Uzročnici bolesti su klostridije koje se nalaze u zemljištu, hrani i prostirci. Razvija se kod grla slabije kondicije i otpornosti (jagnjadi), obično u proleće kada bez pripreme isteramo ovce na pašu. Bolest se može javiti veoma brzo i bez simptoma (perakutni oblik) kad životinja normalno pase, a sutradan može iznenada uginuti. U akutnom obliku bolest traje 3-4 dana i obično se zavrđava uginućem. Životinja ima povišenu temperaturu, proliv, grčeve, nekontrolisano se kreću, pospana su, dišu ubrzano. Zbog brzog toka bolest se obično ne leči, nego se sprovodi preventiva koja se sastoji od vakcinisanja ovaca i jagnjadi i postepenog privikavanja na novu ishranu.
[caption id="attachment_85675" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (Alexas_Fotos)[/caption]Q groznica
Bolest je blage prirode i brzo prolazi, a znakovi oboljenja se često i ne zapažaju. Zoonoza je i može doći do oboljenja ljudi koji su u kontaktu sa zaraženom životinjom. Uzročnik je virus koji prenose zaraženi krpelji. U težem obliku moze dovesti do upale pluća, a gravidne jedinke pobacuju u drugom delu nošenja. Preventiva je u vakcinaciji kojoj treba da prethodi serološki test krvi na prisustvo Q groznice. Značajna je jer kod ljudi izaziva veoma teška oboljenja pluća, meningitis, upalu slezine i jetre.
Enzootski pobačaj ovaca
Bakteriološko oboljenje koje se prenosi preko usta životinje. Prenosioci bolesti su golubovi, vrapci, zaraženi krpelji. Osetljive su gravidne ovce (obično dviske) koje pobacuju u drugom delu nošenja, mada može doći i do mumificiranja ploda i uginjavanja jedinke. Preventivno se grla koja pobace odvajaju i uklanjaju se inficirani delovi posteljice i plodova, a vrši se i onemogućavanje kontakta sa izmetom golubova i vrabaca. Terapija se sastoji od apliciranja antibiotika širokog spektra dejstva.
Kisela indigestija
Uzrok bolesti je preobilna ishrana lako svarljivim ugljenim hidratima iz zrna kukuruza, ječma, pšenice, trebera, šećerne repe, krompira i drugih hraniva bogatih ugljenim hidratima, kao i kisele i pokvarene silaže. Razvoju bolesti pogoduje i brz prelaz sa jedne na drugu vrstu hrane i mali udeo sena u obroku. Bolesna životinja ne jede, škripi zubima, slini, otežano diše, ne preziva pa se javlja i nadun. Dolazi do proliva sivkaste boje veoma neugodnog mirisa. Životinja prestaje da mokri, hoda ukočeno, a zadnji deo tela se zanosi .U težem obliku životinjaje paralisana , leži stenje i guši se i uginjava u roku od 12-48h. Smrtnost može biti i do 20%. Preventiva obuhvata pravilnu ishranu, postepeni prelazak sjedne na drugu hranu. Lečenje treba započeti čim se uoče prvi simptomi ispiranjem buraga i neutralizacijom kiseline.
Mastitis
Uzročnici upale vimena su mikroorganizmi–bakterije, klostridije, stafilokoke, streptokoke idr. Bolest se javlja naglo i brzo se širi zahvatanjem jedne polovine, pa ne retko i celog vimena. Vime je oteko, crveno, upaljeno, bolno na dodir. Ovca stoji ili slabo hoda, ne jede, raste joj temperatura, a na vimenu se pojavljuju gnojni apscesi koji pucaju. Lečenje je uspešno samo ako je na vreme otkriveno i ako je izabran pravi antibiotik. Preventiva obuhvata vakcinaciju zdravih životinja, šiste i suve objekte za smeštaj, pravilnu ishranu i odvajanje obolelih jedinki.
Endometritis
Bolest se javlja kao posledica zaostajanja posteljice ili delova posteljice i plodovih eksudata nakon jagnjenja. Zaostali delovi se raspadaju, razvijaju se mikroorganizmi i dolazi do upale metrice. Manifestuje se iscedkom iz materice, otežanim hodom, životinja stenje pri svakom pokretu, prestaje jesti i ima povišenu temperaturu. Lečenje treba sprovesti odmah po primećivanju problema ispiranjem materice i apliciranju antibiotika, dok se preventiva svodi na održavanje higijene u porodilištu, kao i uklanjanju plodovih posleljica i redovnoj godišnjoj dezinfekciji objekta.
Autor: Dipl.ing.Svetislav Marković, savetodavac za stočarstvo u PSSS Valjevo
Izvor: PoljoMagazin
Foto: Pixabay (Capri23auto)
Ne postoji ni jedan komentar