Hmelj – lekovita biljka koju treba vratiti na naše njive
Poznat je pre svega kao jedan od glavnih sastojaka piva. Neka od njegovih lekovitih svojstava su da deluje umirujuće, kao diuretik i afrodizijak Hmelj je biljka koja se u svetu uzgaja još od VIII veka. Šišarke hmelja imaju jak aromatičan miris, ukus je veoma gorak. Lupulin (žuti prah) ima oko 50% smole i eteričnog ulja, tanina, voska… Smola lupulina konzerviše […]
Poznat je pre svega kao jedan od glavnih sastojaka piva. Neka od njegovih lekovitih svojstava su da deluje umirujuće, kao diuretik i afrodizijak
Hmelj je biljka koja se u svetu uzgaja još od VIII veka. Šišarke hmelja imaju jak aromatičan miris, ukus je veoma gorak. Lupulin (žuti prah) ima oko 50% smole i eteričnog ulja, tanina, voska... Smola lupulina konzerviše pivo sprečavajuci razvoj mlečno-kiselinskih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorčinu, a tanin ga bistri taložeći belančevine ječmenog slada.
Najbolje uspeva na plodnim zemljištima, dobre strukture, povoljnog vodo-vazdušnog režima, slabo kisele do neutralne reakcije. Takva zemljišta su černozemi i aluvijalna zemljišta.
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE HMELJA
Temperatura - vegetacija počinje kada se temperatura podigne na oko 5 stepeni Celzijusa. Niže temperature od 7 stepeni u aprilu i 11 stepeni u maju nepovoljno utiču na rast i razvoj hmelja, dok visoke temperature utiču na bujniji porast i smanjenje prinosa. U vreme cvetanja (jul i avgust) pogodne su temperature od oko 20 - 22 stepena Celzjusa.
Svetlost - pri izboru površina za podizanje hmeljarnika potrebno je voditi računa o tome da zasadi budu izloženi suncu i prema mogućnosti s blagim nagibom. Pravilnom orijentacijom redova (sever-jug), optimalnim sklopom i međurednim razmakom moguće je osigurati bolje korišćenje svetlosti, nastojeći sve to prilagoditi određenom kultivaru.
Voda - hmelj nema velike potrebe za vodom iako mu je u vreme oblikovanja zape- raka i cvetanja potrebno osigurati dovoljno vlage. U sušnom periodu potrebno je navodnjavati. Važno je da relativna vlažnost vazduha bude između 70 i 80%.
[caption id="attachment_87047" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (RitaE )[/caption]
AGROTEHNIKA ZA PROIZVODNJU HMELJA
Obrada zemljišta - odmah nakon žetve vrši se pliće oranje na desetak centimetara dubine. Ako se sadnja vrši u jesen odmah nakon oranja, zemljište se tanjira i ravna, kao i priprema za sadnju. Ako se sadnja vrši u proleće, zemljište se ostavlja u gruboj brazdi, pa se pred kraj zime brazda zatvara i pred sadnju se vrši priprema zemljišta za sadnju. Ako se sadnja obavlja u jame, tada se u jesen kopaju jame duboke oko 60cm.
Đubrenje - koristiti stajsko đubrivo i mineralna đubriva azota, fosfora i kalijuma. U zavisnosti od sadržaja kalcijuma u zemljištu i reakcije zemljišta, potrebno je dati odgovarajuću količinu kreča. Ako se sadnja vrši u jesen, polovina mineralnih đubriva zaorava se u letnjem, a druga polovina u dubokom jesenjem oranju. Đubrenje hmeljarnika treba obavljati svake godine, a količina đubriva zavisi od toga koliko je đubriva dodato u meliorativnom đubrenju, o trenutnoj plodnosti zemljišta, godini gajenja i planiranom prinosu.
Sadnja hmelja - broj biljaka po hektaru zavisi od sortimenta, zemljišta i klimatskih uslova. Vegetacioni prostor po biljci zavisi od međurednog razmaka i razmaka biljaka u redu. Bolje je koristiti veće razmake između redova, kako bi se omogućila primena potrebne mehanizacije. Hmelj se može saditi u jesen (oktobar) i u proleće (kraj marta - početak aprila). Kopaju se jame duboke oko 25cm i široke 25-30 cm. Na dno jame stavlja se sloj komposta ili dobro razređeno stajsko đubrivo, zatim sloj plodne rastresite zemlje i postavlja se jedna ili dve sadnice (sade se ukoso, a ako se stavlja jedna, onda se postavlja uspravno). Vršni pupoljak treba biti 10cm ispod površine zemljišta. Oko sadnice se napravi zdeličasto udubljenje u kome se skuplja voda.
Berba hmelja - za berbu sazreva u drugoj polovini avgusta. Bere se u tehnološkoj zrelosti. Tada su šišarke zlatno-žute boje s bledim uzdužnim prugama, elastične su, a pod pritiskom prstiju šušte i lepe se za prste. Berba se može obaviti ručno i mašinama.
Sušenje hmelja - obrane šišarke imaju oko 80% vode, zato ih treba sušiti u posebnim sušarama za hmelj. Osušeni hmelj ima oko 8% vode, zatim se ostavi da se ohladi, pri čemu se njegova vlažnost poveća na 10% zbog kontakta sa vazduhom. Presuje se u bale težine oko 50kg. Prinos hmelja kreće se oko 2.000-2.500 kg/ha.
Proizvodnja hmelja nije jeftina. Za podizanje hmeljarnika na jednom hektaru potrebno je oko 70.000 evra. Ako se sadnica uveze iz Nemačke, ona zajedno sa prevozom košta 6 evra. Za proizvodnju na jednom hektaru potrebno je 6.000 sadnica. To znači da samo sadnice koštaju 36.000 evra. Za podizanje konstrukcije hmeljarnika treba još 30.000 evra.
Autor: dipl. inž. Violeta Veličković, PSSS Mladenovac
Izvor: PoljoMagazin
Foto: Pixabay (RitaE)
Hmelj je biljka koja se u svetu uzgaja još od VIII veka. Šišarke hmelja imaju jak aromatičan miris, ukus je veoma gorak. Lupulin (žuti prah) ima oko 50% smole i eteričnog ulja, tanina, voska... Smola lupulina konzerviše pivo sprečavajuci razvoj mlečno-kiselinskih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorčinu, a tanin ga bistri taložeći belančevine ječmenog slada.
Najbolje uspeva na plodnim zemljištima, dobre strukture, povoljnog vodo-vazdušnog režima, slabo kisele do neutralne reakcije. Takva zemljišta su černozemi i aluvijalna zemljišta.
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE HMELJA
Temperatura - vegetacija počinje kada se temperatura podigne na oko 5 stepeni Celzijusa. Niže temperature od 7 stepeni u aprilu i 11 stepeni u maju nepovoljno utiču na rast i razvoj hmelja, dok visoke temperature utiču na bujniji porast i smanjenje prinosa. U vreme cvetanja (jul i avgust) pogodne su temperature od oko 20 - 22 stepena Celzjusa.
Svetlost - pri izboru površina za podizanje hmeljarnika potrebno je voditi računa o tome da zasadi budu izloženi suncu i prema mogućnosti s blagim nagibom. Pravilnom orijentacijom redova (sever-jug), optimalnim sklopom i međurednim razmakom moguće je osigurati bolje korišćenje svetlosti, nastojeći sve to prilagoditi određenom kultivaru.
Voda - hmelj nema velike potrebe za vodom iako mu je u vreme oblikovanja zape- raka i cvetanja potrebno osigurati dovoljno vlage. U sušnom periodu potrebno je navodnjavati. Važno je da relativna vlažnost vazduha bude između 70 i 80%.
[caption id="attachment_87047" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Pixabay (RitaE )[/caption]AGROTEHNIKA ZA PROIZVODNJU HMELJA
Obrada zemljišta - odmah nakon žetve vrši se pliće oranje na desetak centimetara dubine. Ako se sadnja vrši u jesen odmah nakon oranja, zemljište se tanjira i ravna, kao i priprema za sadnju. Ako se sadnja vrši u proleće, zemljište se ostavlja u gruboj brazdi, pa se pred kraj zime brazda zatvara i pred sadnju se vrši priprema zemljišta za sadnju. Ako se sadnja obavlja u jame, tada se u jesen kopaju jame duboke oko 60cm.
Đubrenje - koristiti stajsko đubrivo i mineralna đubriva azota, fosfora i kalijuma. U zavisnosti od sadržaja kalcijuma u zemljištu i reakcije zemljišta, potrebno je dati odgovarajuću količinu kreča. Ako se sadnja vrši u jesen, polovina mineralnih đubriva zaorava se u letnjem, a druga polovina u dubokom jesenjem oranju. Đubrenje hmeljarnika treba obavljati svake godine, a količina đubriva zavisi od toga koliko je đubriva dodato u meliorativnom đubrenju, o trenutnoj plodnosti zemljišta, godini gajenja i planiranom prinosu.
Sadnja hmelja - broj biljaka po hektaru zavisi od sortimenta, zemljišta i klimatskih uslova. Vegetacioni prostor po biljci zavisi od međurednog razmaka i razmaka biljaka u redu. Bolje je koristiti veće razmake između redova, kako bi se omogućila primena potrebne mehanizacije. Hmelj se može saditi u jesen (oktobar) i u proleće (kraj marta - početak aprila). Kopaju se jame duboke oko 25cm i široke 25-30 cm. Na dno jame stavlja se sloj komposta ili dobro razređeno stajsko đubrivo, zatim sloj plodne rastresite zemlje i postavlja se jedna ili dve sadnice (sade se ukoso, a ako se stavlja jedna, onda se postavlja uspravno). Vršni pupoljak treba biti 10cm ispod površine zemljišta. Oko sadnice se napravi zdeličasto udubljenje u kome se skuplja voda.
Berba hmelja - za berbu sazreva u drugoj polovini avgusta. Bere se u tehnološkoj zrelosti. Tada su šišarke zlatno-žute boje s bledim uzdužnim prugama, elastične su, a pod pritiskom prstiju šušte i lepe se za prste. Berba se može obaviti ručno i mašinama.
Sušenje hmelja - obrane šišarke imaju oko 80% vode, zato ih treba sušiti u posebnim sušarama za hmelj. Osušeni hmelj ima oko 8% vode, zatim se ostavi da se ohladi, pri čemu se njegova vlažnost poveća na 10% zbog kontakta sa vazduhom. Presuje se u bale težine oko 50kg. Prinos hmelja kreće se oko 2.000-2.500 kg/ha.
Proizvodnja hmelja nije jeftina. Za podizanje hmeljarnika na jednom hektaru potrebno je oko 70.000 evra. Ako se sadnica uveze iz Nemačke, ona zajedno sa prevozom košta 6 evra. Za proizvodnju na jednom hektaru potrebno je 6.000 sadnica. To znači da samo sadnice koštaju 36.000 evra. Za podizanje konstrukcije hmeljarnika treba još 30.000 evra.
Autor: dipl. inž. Violeta Veličković, PSSS Mladenovac
Izvor: PoljoMagazin
Foto: Pixabay (RitaE)
Ne postoji ni jedan komentar