Privredni i agrotehnički značaj pasulja

U ishrani ljudi upotrebljavaju se zelene mahune (boranija) i seme od koga se spravlja veliki broj jela. Ostali deo biljke-pasuljevina i ljuske od zrelih mahuna upotrebljavaju se za stočnu hranu i to pre svega za ishranu

preživara (koza i ovaca), ali je hranljiva vrednost i svarljivost dosta mala.

Mogućnost konzerviranja mahuna i zrna na razne načine daje mu izvanredan strateški značaj kao rezervne namirnice. Pasulj se iskorišćava u industriji za proizvodnju limunske kiseline, a brašno od zrna pasulja dodaje

se u testenine radi poboljšanja kvaliteta.

Zrnene mahunarke, pa i pasulj imaju veliki agrotehnički značaj. Zahvaljujući kvržičnim bakterijama, koje žive u simbiozi na korenu mahunarki, vrste iz ove familije ostavljaju zemljište obogaćeno azotom, tako da je pasulj

kvalitetan predusev za sve njivske biljke.Još uvek se veliki deo površina pod pasuljem na teritoriji jugoistočne Srbije seje u združenom usevu sa kukuruzom, što je kod mnogo proizvođača ustaljena praksa. Međutim

poslednjih godina sve više se smanjuju površine pod proizvodnjom pasulja. Najveći razlog za to jesu smanjeni prinosi zbog sve učestalijih suša u periodu oplodnje i nalivanja zrna, proizvodnja se obavlja uglavnom na

sitnom posedu individualnih proizvođača i ova biljka se u najvećem obimu proizvodi u združenom usevu sa kukuruzom, gde preovlađuju domaće slabo prinosne sorte i populacije. Vrlo je problematična i zaštita od korova u združenom usevu kukuruza i pasulja što takođe utiče na smanjenje proizvodnje pasulja. Tako i proizvođači koji su sejali pasulj u združenom usevu s kukuruzom, zbog nedostatka pravih sredstava za zaštitu od korova često odustaju od ustaljenih navika i proizvodenje pasulja u združenom usevu s kukuruzom. To je danas sve češće način da se na pojedinim parcelama pasulj proizvede kao proizvod organske proizvodnje bez ikakvih tretmana zaštite. Nedostatak pasulja na tržištu, dobra tržišna cena pasulja i stalna potreba za ovom kulturom nameću značaj proizvodnje i povećanje površina pod ovom kulturom i poboljšanje tehnologije proizvodnje ove kulture.

Biljka pasulja veoma je osetljiva na kiselu reakciju zemljišnog rastvora i na zaslanjene tipove zemljišta. Pasulju pogoduje neutralna reakcija zemljišnog rastvora. Može uspevati na različitim tipovima zemljišta i terenima različitih nadmorskih visina, ali mu pogoduju tereni viših nadmorskih visina, gde su manje mogućnosti za pojaviu plamenjače, lisnih vašiju i bakterioza koji su česti prateći činioci proizvodnje pasulja na niţim terenima, gde je i veća potreba za zaštitom i upotrebom hemijskih sredstava zaštite. Podvodni tereni i jako teški tipovi zemljišta nepogodni su za uspešnu proizvodnju pasulja.

Pasulj je veoma osetljiv na gajenje u monokulturi. Najbolje predkulture pasulju su strnine i krompir. Pasulj kao predkultura je odličan predusev većini ratarskih i povrtarskih kultura.

Osnovna obrada zemljišta za zasnivanje useva pasulja najbolje je da se obavi u jesen na 30cm dubine. Predsetvena priprema zemljišta lakim drljačama ili setvospremačima, kako bi se izbeglo preterano gaženje, kvarenje strukture zemljišta i nepotrebno gubljenje korisne vlage. Osnovno đubrenje pod osnovnu obradu zemljišta treba da obezbedi dovoljne količine fosfora i kalijuma za prolećnu vegetaciju useva. Nezavisno od

agrohemijskih analčiza zemljišta isadrţaja fosfora i kalijuma u zemljištu, potrebe pasulja za fosforom su 60-80kg/ha, kalijumom 80-100kg/ha i azota 60-80kg/ha. Stoga je preporuka da se u jesen zaore 300kg//ha NPK8:16:24, pod predsetvenu priperemu zemljišta unese 200kg/ha NPK- (15:15:15) i 200kg/ha KAN-a ili 120kg/ha ureje. Pasulj jeste leguminozna biljka ali mu je neophodno u početku vegetacije uneti izvesnu količinu azota, dok biljka sama ne otpočne sa azotofiksacijom, odnosno stvaranjem azota.

Optimalno vreme setve je polovina aprila meseca, kad temperatura zemljišta diostigne 12oC. Optimalna dubina setve je 2-4 cm, na lakšim tipovima zemljišta dublje a na teţim pliće. U zavisnosti od krupnoće semena i

apsolutne težine optimalna količina semena za setvu je 120-150 kg/ha.

Nega useva sastoji se u međurednoj kultivaciji useva u cilju poboljšanja vazdušnog režima zemljišta. Tretiranje protiv korova moţe se obaviti zemljišnim herbicidima u periodu posle setve a pre nicanja useva. Korekcija se može izvršiti u toku vegetacije, preparatima kojim se mogu suzbijati uskolisni korovi (Fokus ultra, Fusileid forte) ili širokolisni korovi (Basagran ili Galbenon). Veoma značajno je preventivno se boriti bakarnim preparatima

protiv bakterioza, i uspešno suzbiti antraknoze pasulja i plamenjaču, posebno u uslovima učestalih padavina. Praćenje pojave lisnih vaši bitno je sa aspekta njihovog suzbijanja i u zaštiti od prenosioca virusa.

Žetva useva pasulja obavlja se kad su mahune zrele, žute boje još neotvorene.Žetva može biti dvofazna, radi manjeg osipanja, kosidbom i naknadnom vršidbom. Vršidba se moţe obaviti mašinski ili ručno mlaćenjem

posle gaženja. Ukoliko je vršidba mehanizovana, da nebi došlo do mehaničkog oštećenja zrna mora se smanjiti broj obrtaja bubnja u jedinici vremena i oblaganje radnih delova gumom. Prinos semena pasulja kreće se 2000-2500kg/ha pa i do 3500kg/ha, u povoljnijim agroekološkim uslovima proizvodnje.

U Srbiji se selekcijom pasulja bave Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka i nekad Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar. Najpoznatije i

najzastupljenije sorte pasulja u proizvodnji u Srbiji jesu: Biser, Galeb, Medijana, Panonski tetovac, Panonski i Poboljšani gradištanac, Domaći zeleni, Sremac, Medijana, Dvadesetica.

Autor: dr Saša Stanković, PSSS Niš

Foto: Freeimages