Pčelari u sve većem problemu zbog nedostatka pčelinje paše

Medonosna paša se, po izdašnosti u nektaru, može podeliti na glavnu i stimulativnu. Sa biljaka glavne paše pčele skupljaju nektar i polenov prah koje magaciniraju u plodištu, a višak u medištu (med koji se centrifugira). Sa biljaka stimulativne paše pčelinja društva uglavnom pokrivaju potrošnju.

Unazad nekoliko godina pčelari ostaju bez prinosa upravo iz razloga što su vremenski uslovi nepogodni te tako nema doboljno pčelinje paše. Kod nas glavna pčelinja paša je bagremova paša, a da bi bagrem dobro medio noćne temperature treba da budu oko 15 stepeni u plusu i to je upravo glavni razlog zašto u poslednjim godinama nema paše odnosno prinosa. Sledeća važna paša je livadska paša na koju takođe utiču više klimackih faktora (toplota, padavine, vetar...). Treća po redu važna paša je suncokretova paša, ali su prinosi od suncoktreta najmanje cenjeni, odnosno taj med je najjeftiniji, a takođe je taj med nepovoljan da na njemu zimuje pčela, pa je preporuka da se on obavezno izvrca.

Preporuka pčelarima je da u narednim godinama počnu da razmišljaju o setvi medonosnog bilja kako bi sebi obezbedili sigurnost u proizvodnji meda. Jedna od biljnih kultura koja može da bude značajna za razvoj pčelinjih zajednica je uljana repica.

Uljana repica cveta krajem aprila i početkom maja i njen cvet traje od 20 do 40 dana. Uljana repica je i značajna ratarska biljka te tako pčelari mogu ostvariti i dodatne prihode od prinosa ove biljke.

Druga medonosna biljka koja se preporučuje pčelarima za proizvodnju je facelija. Prednost kod ove biljne vrste prilikom gajenja, kao pčelinje paše, je sto se može sejati tokom cele godine, tako da sukcesivno cveta tokom cele godine. Prosečni prinosi sa jednog hektara mogu da budu i do 1.000kg, što je u rangu sa bagremovom pašom po prinosu. Prednost gajenja facelije je i to što je ova biljka dobra kao zelenišno đubrivo, odnosno dobar je azotofiksator (obogaćuje zemljiše azotom), a može se koristiti i u ishrani stoke (naročito ovce).

Perko je takođe jedna od biljnih vrsta koja takođe dobro medi, te se tako preporučuje za proizvodnju pčelinje paše. Perko je može sejati i kao ozima i kao jara kultura tako da može da cveta tokom cele godine,a takođe je značajna biljna vrsta za ishranu stoke u svežem stanju.

Pored navedenih biljnih vrsta značajne su još i bela detelina, esparzeta, žalfija, heljda, bosiljak i druge drvenaste višegodišnje medonosne biljke koje pčelari mogu da gaje kako bi osigurali svoje prinose.

Autor: dipl.ing.poljoprivrede Vladica Stefanović, PSSS Negotin

Foto: Pixabay (satynek)