Jesenja setva graška

Ukupne površine u Srbiji pod graškom su oko 15.000 ha, a od toga jednu trećinu čine površine iz zimskog roka setve. Prinosi u prolećnoj setvi su 5-10t/ha, a u jesenje-zimskoj 8-12 t/ha. Međutm, utvrđivanje najpovoljnijeg roka setve u našim agroekološkom uslovima veoma je teško zbog velike promenjivosti meteoroloških činilaca i sve češćih kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da oštete cvet ili mlade mahune. Pre se uglavnom preporučivala setva graška do kraja oktobra, tako da usev pre početka mrazeva i snega odraste 10-12 cm i dobro se pripremi za zimu. Sada se preporučuje setva do kraja novembra jer mlade biljke za razliku od već odraslih, bolje podnose niske temperature. Naklijalo seme u stadijumu klice bolje prezimljava. Ali ukoliko se zakasni sa setvom, pa ne nastupi naklijavanje semena, ono će u toku zime u znatnoj meri da istruli.

Važno je odabrati ranostasnu sortu koja ima veliku otpornost prema niskim temperaturama. Sorte graška okruglog ili glatkog semema pokazuju veću otpornost prema niskim temperaturama od sorti uglastog i naboranog semena. Grašak se pri normalnoj prolećnoj setvi seje na dubinu 3-5 cm, zavisno da li je zemljište teško ili lako, odnosno suvo ili vlažno. Prilikom predzimske setve (s obzirom da prezimljavanje odvija u stadijumu klice), dubina setve treba da iznosi 6-7 cm. Potrebno je obaviti valjanje kako bi kontakt semena sa zemljom bio kvalitetniji. Setvena norma treba da bude uvećana za 25-35 % kako bi se u izvesnoj meri nadoknadio broj izmrzlih biljaka u toku zimskog i prolećnog perioda. Veoma je važno da se za predzimsku setvu graška, s obzirom na uslove nicanja u ovo doba godine, koristi seme dobrog kvaliteta i visoke vrednosti. Koristi se seme prve klase sa čistoćom 97% i klijavosti 99%. Grašak ne podnosi kisela zemljišta, pH blago kisele do neutralne reakcije 6,5-7,5. Seje se u redove ili kućice, odnosno u grupe. Najčešće se seje u redove i to dvoredne leje na rastojanju 3-6 cm, sa razmakom između redova 30-35 cm. Tako posejan grašak omogućava da se biljke naslone jedna na drugu i ne padaju na zemlju, jer grašak dostigne visinu od pola do jednog metra.

Prilikom pripreme zemljišta za setvu graška, ako zemljište nije dovoljno kvalitetno, moguće je dodati određenu količinu organskih i mineralnih đubriva. U predsetvenoj pripremi potrebno je 60-80 kg/ha NPK đubriva. Grašak se prihranjuje u veoma retkim slučajevima, pošto sam usvaja atmosferski azot pomoću kvržičnih bakterija. Međutim treba biti obazriv jer grašak ne podnosi previše hranjiva zemljišta. Sa preteranim đubrenjem može se desiti da grašak dobije preveliku zelenu masu bez dovoljno formiranih mahuna.

Nakon prispevanja mladog graška u proleće oslobađa se i ostavlja kvalitetno zemljište obogaćeno azotom za setvu drugih vrsta povrća kao što su paradajz, paprika, krastavac, šargarepa i dr.

Mladi grašak predstavlja veliki izvor proteina i vitamina A, B i C (oko 33 mg u 100 grama), kao i minerala-gvožđe, kalijum, natrijum, kalcijum i magnezijum. Takođe, odlikuje ga i visok sadržaj značajnih aminokiselina kao što su: tirozin, cistin, lizin, histidin, arginin i triptofan. Kalorična vrednost 100 grama zrna mladog graška iznosi 68 kalorija. Zbog hraniljivih vrednosti široko je zastupljen u ishrani.

Autor: dipl inž Mira Miljković, PSSS Jagodina

Izvor: PoljoMagazin

Foto: Pixabay (NewWorldPics )