Jesenja sadnja crnog luka

Jesenja setva znači da će se izbeći lukova muva, koja se javlja od marta do avgusta i drugi insekti koji se javljaju tek kada je mladi luk već na pijacama. Veoma je važno poštovati plodored, na istu parcelu dolazi posle tri godine. Ako se luk sadi na zemljištu koje je izuzetno bogato azotom (đubreno stajnjakom i velikim količinama mineralnih đubriva), a to pogoduje luku- ostvariće se visoki prinosi ali kvalitet neće biti dobar. Zbog

toga luk ne treba saditi na parcelama posle leguminoza ili pretkultura obilno đubrenim azotom.

Sadnja jesenjeg luka se preporučuje u plodoredu posle strnina i kukuruza. Ukoliko se sadi posle ovih kultura treba obratiti pažnju na to da li su upotrebljavani herbicidi koji se duže zadržavaju u zemljištu kao što su atrazin, pivot, senkor. Zakorovljene parcele takođe izbegavati u proizvodnji crnog luka jer je spektar herbicida koji se mogu upotrebljavati vrlo mali, a pojedini korovi značajno mogu smanjiti prinos. Izbegavati parcele sa visokim nivoom podzemne vode, izuzetno peskovita i zemljišta sa mikrodepresijama. Luk najbolje uspeva na zemljištima pH reakcije 6,8-7,5. Zato je neophodno izvršiti analizu zemljišta pre đubrenja.

Crni luk spada u drugu grupu povrća što se tiče zahteva za đubrenje stajnjakom. Stajnjak ne treba unositi direktno za proizvodnju crnog luka, ne treba ga unositi direktno, već pod predkulturu. Optimalno đubrenje je vrlo bitno ako se želi postići visok prinos i dobar kvalitet. Vreme unošenja se usklađuje sa dinamikom rasta i razvoja crnog luka. U periodu od setve pa sve do faze tri prva lista crni luk usvaja vrlo malo hranjiva. U tom periodu biljka se hrani iz rezerve semena . Dovoljne količine fosfora su bitne u ovoj fazi radi boljeg razvoja korenovog sistema. Zahtevi za hranjivima se povećavaju od faze tri listića do početka formiranja glavice. U tom periodu je veoma važno obezbediti dovoljno azotnih đubriva koji će omogućiti pravilan rast i razvoj lisne mase, koje će samilacijom obezbediti dovoljno hrane za formiranje kvalitetne lukovice. Crni luk bolje reaguje na nitratnu formu azota NO3, pa za đubrenje crnog luka birati azotna đubriva sa nitratnim oblikom azota, tj. sa

minimum 50% treba da je u toj formi. Dve trećine planirane količine fosfora i kalijuma uneti pre setve crnog luka i oko 20-25% azota. Ostatak se dodaje u prihrani počev od početka intezivnog porasta nadzemne mase. Azotna đubriva dodati do početka formiranja lukovice jer dodavanje veće količine azota u periodu formiranja glavice može da izazove smanjenje sadržaja suve materije i kvaliteta lukovice. Kalijum treba da bude u formi K2SO4 (kalijum sulfat) jer crni luk ima povećane zahteve za sumporom. Kada se koristi kalijum bitno je da

bude đubrivo sa malom količinim hlora jer Cl može štetno delovati na razvoj biljke. Naši proizvođači u prolećnoj prihrani uglavnom koriste KAN u količini 200-250 kg/ha.

Savetodavac za povrtarstvo dipl.inž. Mira Miljković, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay (Hans )