Tartufarima od sada potrebna licenca: Izlazak iz sive zone
Pre nekoliko dana je u Sremskoj Mitrovici održano polaganje ispita za sertifikovane tartufare, što u Srbiji do sada nije bila praksa.Ovaj korak, kako ističu organizatori iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, bio je neophodan kako bi se uredila do sada neuređena oblast eksploatacije tartufa, zbog čije je visoke cene u prethodnom periodu dolazilo do sukoba, incidenata pa i smrtnih ishoda među tartufarima.Izlazak […]
Pre nekoliko dana je u Sremskoj Mitrovici održano polaganje ispita za sertifikovane tartufare, što u Srbiji do sada nije bila praksa.
Ovaj korak, kako ističu organizatori iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, bio je neophodan kako bi se uredila do sada neuređena oblast eksploatacije tartufa, zbog čije je visoke cene u prethodnom periodu dolazilo do sukoba, incidenata pa i smrtnih ishoda među tartufarima.
Izlazak iz sive zone
Kako za Blic objašnjava predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije Zoran Jelenković, edukacija tartufara je pokrenuta kako bi se ispoštovala kompletna zakonska procedura, da komercijalni sakupljači tartufa budu obučeni za posao koji rade.
"Na ovaj način su konačno stvoreni uslovi za unapređenje postojećih i sticanje novih znanja i veština u oblasti tartufa. Sada imamo 84 licencirana tartufara, a do sada smo imali jedan opšti haos među ljudima koji se bave tartufima. Tu su bila nažalost i dva ubistva. Prema našim saznanjima, ljudi su voljni da rade legalno i mi ćemo im kao krovna organizacija u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije to i omogućiti jer će njihov sertifikat biti overen i to je prvi korak ka izlasku iz sive zone", ističe Jelenković.
Kontrola na terenu
Najavljuje i da će članovi Mikološko-gljivarskog saveza Srbije sa rendžerima Nacionalnog parka i sa drugim inspekcijskim službama vršiti kontrolu na terenu te da od sada očekuje "jednu sasvim drugu priču".
"Dokle god je ova oblast u zoni sive ekonomije svi su na gubitku, i država i tartufari. Prema našim saznanjima promet tartufa na našim prostorima godišnje ide i do osam miliona evra i to sve preko sivog tržišta. Tartufi sa naših prostora uglavnom završavaju u Italiji ili Francuskoj, a cena koja se postiže ovde iznosi svega 10 odsto od one koja se može dostići u inostranstvu. Mikološko-gljivarski savez Srbije ima potpisan sporazum o saradnji sa savezima u regionu kao što su savezi iz Grčke, Hrvatske, Italije i trudićemo se da sa njima napravimo berzu tartufa", smatra Jelenković.
On dodaje i da im je trenutno jedan od ciljeva to što će se trgovina tartufima uvesti u legalne tokove, a tartufarima omogućiti bolje cene i sve pomoć od Privredne komore Srbije. Kako kaže ukoliko "preskoče" sivu zonu i umreže sve skupljače iz regiona, veliku korist imaće i država ali i sami berači.
Prerada tartufa
Prerada tartufa je nešto na šta bi, kako kažu stručnjaci u ovoj oblasti, trebalo obratiti posebnu pažnju.
Jelenković kaže da veliki broj tartufa kod nas bude oštećen ili je sitan.
"To je takozvani vanklasni tartuf koji uglavnom završava u preradi i to uglavnom u Italiji, a posle se to veoma skupo prodaje po Evropi. Zašto bi to tamo radili u sivoj zoni kada možemo naći investitora i krenuti u proizvodnju recimo baš u Sremskoj Mitrovici gde imamo prve licencirane tartufare? Ako bi neko našao interes i tartufe prerađivao ovde, svi bi imali koristi", smatra naš sagovornik.
Test za licencu
Kako saznaju u Blicu, test za licenciranog tartufara bio je veoma zahtevan i u njemu je jedna četvrtina pitanja bila iz zaštite staništa i prirode dok su ostala pitanja čisto "biološka" i vezana za prepoznavanje tartufa.
To nam je potvrdila i prof. Maja Karaman, doktor biologije, koja je bila predsednica naučne komisije na obuci i polaganju testa za tartufare.
"Smatramo da je edukacija jako važna za sve one koji se komercijalno bave tartufima. Idealno bi bilo da se znanje potkuje, jer jedino kad ste obrazovani i poznajete taj svet, svesni ste i posledica koje činite po prirodu ubiranjem samih tartufa. Za samo branje, odnosno iskopavanje tartufa nije potrebno neko znanje. Tartufari brzo nauče ono što je njima korisno da što pre dođu do cilja", smatra Karaman.
Ona dodaje i da je ključna edukacija o očuvanju prirode jer svi moraju da shvate da je to jedan sistem, te i da branjem tartufa otkidate nešto od prirode, što je dobro svih nas.
Inicijativu podnelo udruženje "Lisičarka"
Inicijativu da se nešto preduzme po pitanju uvođenja tartufara u legalne tokove rada i u skladu sa zakonom pokrenulo je udruženje gljivara "Lisičarka" iz Sremske Mitrovice. Predsednica tog udruženja Jelena Milošević, koja se nalazi na funkciji sekretara Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, smatra da se veliki problem koji postoji u oblasti eksploatacije tartufa jedino može rešiti licenciranjem i uvođenjem u legalne tokove.
"Kada su se desili nemili događaji u Jarku, dala sam izjave za medije, predvidela sam i naredne nemile događaje i na moj apel je Ministarstvo policije reagovalo tako da su bili oko 10 dana na terenu. Uvideli smo veliki problem i da je ta oblast eksploatacije tartufa neuređena. Ovo je prvi korak ljudi iz udruženja i sada imamo prve zvanične tartufare. Test je bio vrlo stručan, obuhvata i morfologiju tartufa i zaštitu životne sredine što je najvažnije, jer smo u poslednje dve godine uništili poprilično terena i upravo je to uništavanje terena je izazvalo kavge jer je ploda sve manje", napominje Milošević.
Izvor: Blic
The post Tartufarima od sada potrebna licenca: Izlazak iz sive zone (SRB) appeared first on ePoljoMagazin.
Ne postoji ni jedan komentar